“UKRAJINA ZASUTA SA 7 MILIONA GRANATA”

Sharing is caring!

“UKRAJINA ZASUTA SA 7 MILIONA GRANATA” Do kraja godine Rusija bi mogla da se nađe pred NEREŠIVIM PROBLEMOM

Jedan od retkih preostalih ruskih nezavisnih medija, The Insider, izveštava da će Rusija da iscrpi zalihu svojih navođenih projektila, topovskih granata i oklopnih vozila i to do kraja ove godine ako se ovakav intenzitet rata nastavi.Piše: Jutarnji list 31.08.2022. 22:232

Slušaj vesti

0:00/4:20

Tvrde da je invazija dovela do “velikog rasipanja” oružja i vojne opreme. Pritom stanje ruskog vojnog vazduhoplovstva onemogućava vazdušnu vojnu kampanju punih razmera.

Blic preporučuje

“UKRAJINCI NAS PODRŽAVAJU” Putinov “omiljeni general” snimljen kako ga LAŽE U LICE, evo kako je ruski lider reagovao (VIDEO)

“BLIC” U ODESI Plaža minirana, barikade još na ulicama, a ljudi sede po kafićima: Život u ukrajinskoj luci za vreme ruske invazije prepun kontrasta (FOTO)

“OPERACIJA MLEVENJA NEPRIJATELJA” Šta se dešava u Hersonu i zašto su Ukrajinci baš sada ŽESTOKO UDARILI na Ruse: Dobili su ključno oružje, jesen se bliži, a EU treba ubediti da su VREDNI PODRŠKE

Zbog zapadnih sankcija Rusija nije u mogućnosti da nastavi industrijsku proizvodnju u jednakom obimu i tako eventualno obnovi zalihe koje se rapidno troše. Postoji uobičajena percepcija među vojnim analitičarima ali i zabrinutim građanima da je Rusija nasledila veliku zalihu topovske opreme od Sovjetskog Saveza.

Ruska vojska ispred nuklearne elektrane Zaporožje kod Energodara
Ruska vojska ispred nuklearne elektrane Zaporožje kod Energodara

I to je tačno. Problem je u tome što ista nije bila predviđena za dugo skladištenje. Još se u leto, 2002. godine, tokom drugog čečenskog rata ruska vojska suočila s nedostatkom granata od 122 mm i 152 mm. Arsenal je temeljno pražnjen ne samo u dva čečenska rata i u Gruziji nego i vojnom kampanjom u Ukrajini tokom 2014. i 2015. godine, a verojatno još više u Siriji.

Istovremeno, treba imati na umu da je stopa potrošnje granata tokom dva čečenska rata bila višestruko niža nego tokom rata u Ukrajini gde stopa potrošnje doseže 40 do 60 hiljada svih vrsta granata dnevno, a onda za vreme “zatišja” pada na dvadesetak hiljada ispaljenih jedinica.

Kao rezultat toga, ispada da je Rusija tokom šest meseci agresije na Ukrajinu trebalo da potroši najmanje 7 miliona granata, ne računajući pritom gubitke frontalnih skladišta koje su napadale ukrajinske snage. Drugim rečima, ako intenzitet rata ostane na sadašnjem nivou, Moskva će se suočiti s opipljivim nedostatkom granata do kraja 2022. godine i morat će da štedi municiju.

Ruska vojska
Ruska vojska

Osim granata, tu je i problem istrošenosti cevi. Dok vodilice na višecevnim raketnim sistemima imaju dug životni vek ako se pravilno održavaju, cevi puščanih topova, kao i tenkovskih, troše se puno brže. Čak i ako pretpostavimo da ruski vojnici ne zanemaruju procedure održavanja cevi i drugih mehanizama oružja, skora istrošenost topovskog oružja dovesće do drastičnog smanjenja njegove efikasnosti.

Ruska industrija municije prožeta je istim problemima kao i ceo ruski vojni sektor. Oprema se troši brže nego što se ažurira, hronično nedostaje osoblja i zdravih regulacija u vladinim odbrambenim ugovorima. Sve to dovodi do dodatnih gubitaka ili, u najmanju ruku, dodatnih troškova. Ko plaća greške? Građani Rusije.

Zato, s obzirom da su odsečeni od snabdevanja zapadnom opremom, rezervnim delovima i materijalima i istovremeno ograničeni u ljudskom kapitalu, ruski proizvođači mucinicije u doglednoj budućnosti neizbežno će se suočiti s drastičnim smanjenjem proizvodnje. Ako i izdrže 2023. godinu, pad je nakon toga neizbežan. Ruska industrija naprosto nema potencijal za ozbiljno povećanje proizvodnje između ostalog i zbog relativno niske produktivnosti rada. Poslednje je ograničeno samim karakterom organizacije rada u preduzećima ruskog vojno-industrijskog kompleksa ali i političko-ekonomskim modelom u celini.

Bitka za Donbas
Bitka za Donbas

U isto vrijeme, uzimajući u obzir sve gubitke i kvarove, Rusija je još u stanju da održava oko 400 borbenih aviona različitih tipova i oko 360 helikoptera u blizini ukrajinske granice. ALi, i u ovom se slučaju proizvodni kapacitet pokazuje kao nenadoknadivo ograničenje. Ako je u deceniji pre sveobuhvatne agresije Rusija godišnje proizvodila oko 30-35 borbenih aviona i 25-30 jurišnih helikoptera i modernizovala oko 130 do 200 jedinica različitih aviona, planirani prelaz na novu generaciju borbenih aviona u ovoj deceniji sugeriše logično smanjenje broja u korist boljeg kvaliteta.

Uprkos planiranoj infuziji od najmanje stotinu milijardi rubalja u vojnu industriju, i to samo u 2022. godini, The Insider navodi da će sveobuhvatna logistička slika više zavisiti od konkretnih poteza različitih vojnih menadžera nego od samog novca. Jednostavno rečeno, pišu, ova će industrija veoma skoro više ličiti na manualnu nego ozbiljnu industrijsku proizvodnju.rusija ukrajina vestirusijaoružjeukrajina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

shares