Srbija Rusija

Sharing is caring!

Šta se dešava sa srpskim izvozom u Rusiju?

M. Obradovićdanas 19:59

Šta se dešava sa srpskim izvozom u Rusiju? 1

foto EPA-EFE/Wojtek Jargilo POLAND OUT

Izvoz robe iz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine bio je za 5,6 odsto veći nego u prvoj polovini prošle godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

Na prvi pogled ovo i nije neki uspeh budući da je ukupan srpski izvoz od januara do kraja juna za 30 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, ali ako imamo u vidu rat u Ukrajini i pad izvoza u Rusiju u martu i aprilu, perspektiva je malo drugačija.

Samo u junu izvoz u Rusiju je iznosio 102 miliona evra i bio je za 30 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine.

Nakon odličnog starta u prva dva meseca, odmah posle početka ratnih dejstava 24. februara, izvoz Srbije u Rusku Federaciju doživeo je pad koji se nastavio tokom marta i aprila. Međutim, već podaci za pet meseci pokazuju da se izvoz vratio na nivo iz istog perioda prošle godine, da bi se u junu nastavilo ubrzanje izvoza.

Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da usled sve oštrijih sankcija EU, Rusija traži alternativne trgovinske partnere, a nama ide u korist i to što imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

„Rusi traže nove rute snabdevanja usled sankcija EU koje su sve strože. Prvih meseci problem za naše privrednike bio je transport. Ranije je većina robe za Rusiju išla preko Ukrajine. Morale su da se traže druge rute, najčešće preko Poljske i pribaltičkih zemalja, ali i tu je bilo problema. U početku su Poljaci zabranjivali povratak kamiona koji su natovareni ruskom robom itd, ali je trebalo vremena da se uspostave nove rute“, napominje Bijelić.

On podseća da mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom u kojoj je Rusija glavni partner.

„Pošto smo uvodili sankcije Belorusiji postavilo se pitanje kako će funkcionisati izvoz u Evroazijsku uniju, ali srećom po nas ta unija ne funkcioniše kao Evropska unija i za sada ne utiče na naš izvoz u Rusiju“, ocenjuje Bijelić.

On dodaje da Srbija nije najbolje iskoristila ni sankcije iz 2014. godine da značajno poveća izvoz u Rusiju i postavlja pitanje izvoznog potencijala.

Inače i druge zemlje koriste sankcije EU da povećaju prisustvo u Rusiji. Recimo Turska je u junu zabeležila međugodišnji rast izvoza od 46 odsto ili čak 791,4 miliona dolara.

S druge strane, uvoz iz Rusije je ove godine eksplodirao. Naravno, razlog su rekordne cene gasa i nafte, najvažnijih uvoznih proizvoda iz Rusije.

U prvoj polovini godine uvezeno je robe za 1,4 milijarde evra, a u celoj 2021. godini uvoz iz Rusije iznosio je 1,5 milijardu evra.

Bijelić ističe da promena u svetskoj trgovini nije samo posledica sankcija, već je proces deglobalizacije počeo još ranije kada su SAD uvele carine Kini, Rusiji i Evropskoj uniji za neke proizvode.

„To je loše jer se onda optimizacija resursa ne vrši na globalnom nego regionalnom nivou. Što se nas tiče, mi smo uvezani u EU lance snabdevanja i naš rast izvoza u Rusiju najviše je vezan za prehrambene proizvode. Bilo bi nezgodno kada bi EU nečim uslovila našu trgovinu sa Rusijom, došli bismo u situaciju da rizikujemo 60 odsto izvoza zbog svega četiri odsto ukupnog izvoza“, napominje Bijelić, stavljajući u razmeru srpski plasman na EU tržišta i u Rusiju.

Inače, transport robe za Rusiju je u odnosu na period pre rata u Ukrajini poskupeo više od tri puta, što zbog poskupljenja goriva, što zbog mnogo dužeg puta, što zbog značajno povećanog rizika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.EUizvozratRusijaUkrajinaBeograd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

shares